Oduvek mi je cilj bio da se sa BORBOM polako ušunjam među ljude i da im budem podrška i oslonac dok se i sami bore.

Na kraju promocije u Subotici, prišla mi je jedna divna devojka i rekla mi da sam je inspirisala da ne odustane od svog sna – pisanja. Time što sam pomogla jednoj osobi, time što sam jednu osobu osnažila – moj cilj koji sam zacrtala sebi objavivši ovu knjigu već je ispunjen.

Zato ovu priču počinjem od samog kraja promocije. Hvala ti, draga devojko! I ti si meni motivacija da znam da sve što radim ima smisao.

Promociju u Subotici sam zakazala jednim pozivom i nisam nadalje premišljala kako će biti i šta će se dešavati. Preterano predviđanje budućnosti želim da ostavim u prošlosti, pa ova nova Vanja ponekad zbrza neke stvari kojima bi se valjalo posvetiti. Još uvek tražim balans i slutim da sam blizu istog. 🙂

Oduvek sam želela da budem bliska sa ljudima koji dolaze na moju promociju, ali i da budemo blizu. Zato kada sam ušla u čitaonicu biblioteke, isprva sam se razočarala zbog toga što su stolovi bili i dalje tu. Odmah mi je bilo jasno da ne možemo ništa da menjamo jer je promocija počinjala za 40 minuta, pa sam ovu situaciju, kao što to inače u životu radim, uzela kao jedan izazov.

Novi ljudi, novi grad, milion stolova između nas… Uprkos svemu tome, moja emocija, moja misao i otvorenost uspeli su da se promigolje kroz sve te prepreke i da dođu do onih koji su svoje srce bar malo odškrinuli. Bilo je i onih koji nisu i oni su, takođe, sjajna lekcija kao deo mog razvoja.

Zaista je mnogo moćno biti otvoren i biti ranjiv, a ipak, biti jači od svih koji se promenama opiru. No, ja verujem u vas i u to da svako čeka svoje vreme. Kada budete spremni, ja sam sa druge strane reke…

U Suboticu su došli neke divne duše da me podrže – neke od njih znam, za neke od njih sam čula, a neke su mi pravo otkriće. Hvala vam jer ste se pustili i prepustili te večeri, znam da to često nije lako učiniti.

Hvala mojoj Tamari Stojković koja nesebično korača sa mnom kroz ovaj san. Znam da nije lako i nemam predstavu kako bih bez tvoje podrške…

Sa mnom su u ovu avanturu krenuli i moji najmiliji i pored divne promocije mi smo proveli i divno popodne i veče, porodično, uhvativši se za ovaj događaj samo kao za povod za uspomenu. Hvala vam što ste mi vetar u leđa…

Vraćam se na početak priče jer treba da je privedem kraju. A svaki početak i kraj treba da budu: podrška, osmeh, zagrljaj i ljubav.

Obožavam susrete sa vama i zato planiram još 3 do kraja godine. Uskoro objavljujem termin sledeće promocije koja je već za 10-ak dana. Radujem vam se!

Specijalna zahvalnost Tatjani Jovanović za fotografije i divne uspomene koje mi pomaže da sačuvam.

Vidimo se uskoro!