BORBA SA SVAKODNEVICOM – promocija zbirke u Somboru i najava nove promocije

U maju 2022. godine, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki iz Sombora objavila moju prvu zbirku pesama pod nazivom BORBA SA SVAKODNEVICOM.

Nakon što sam godinu dana od raznih izdavačkih kuća dobijala odgovore: “Izdavački plan za ovu godinu je popunjen.”, a kako sam čvrsto verovala da moja misao i emocija treba da zažive i među vama, rešila sam da ću knjigu izdati samostalno.

Paralelno sa tim, javlja mi se i misao o tome da budem podrška svim malim biznisima, da u zamahu korone ne odustaju od svojih snova i da nastave da se predstavljaju na Instagramu – neumorno sam ih ubeđivala da svet ne može i ne sme da stane. Iz tog podstreka nastao je neki totalno drugi projekat i svu svoju energiju, vreme i novac uložila sam u radionicu KAKO SAMOSTALNO PREDSTAVITI PROIZVOD NA INSTAGRAMU. Svu energiju, sve vreme i sav novac koji su bili namenjeni BORBI.

Sada shvatam, za BORBU je uvek vreme, ali za mene definitivno nije bilo. Prepustila sam se onome što me je u tom trenutku “nosilo” i baš sam bila zadovoljna kako je sve proteklo. Ono čime nisam bila zadovoljna bio je moj grč, stres koji sam sebi bespotrebno navukla na kičmu, a najviše činjenica da me je nakon održane radionice toliko bolela glava da nisam mogla da se radujem svom uspehu.

Kada sam pre godinu dana započela svoj proces isceljenja, nisam imala predstavu šta će u tom procesu sve da ispliva. U jednom trenutku spomenula sam psihoterapeutkinji kako pišem od svoje 14. godine, kako mi je pisanje spasavalo život i kako godinama imam već preko 80 pesama. Predložila mi je da pošaljem mejl Biblioteci i da pesme ponudim izdavačkom odboru, a ja sam klimnula glavom i mesecima taj predlog držala u fioci.

Sačekala me je BORBA na dnu te fioke i ja sam, završavajući sa starom sobom, želeći najzad da zaokružim jedan veliki period borbe, poželela da taj posao privedem kraju…

Ja, koja “uvek sve mogu sama”, rešila sam da me je grčevito držanje konopca u šakama dovelo do toga da krvarim kontinuirano, da se zbog toga osećam slabo i da mi stvari izmiču, što ih ja više stiskam… Konopce sam prepustila drugima. Svako je uzeo po jedan. A ja sam sedela sa strane i posmatrala kako mogu da se reše stvari kada se telo, um i duša odgrče.

Četiri dana pre promocije, nakon terapije, izašla sam srećna i spremna za taj veliki dan – za promociju moje prve knjige. Tri dana pre promocije, bolest i strah su zakucali ponovo na moja vrata. Želela sam sve da otkažem, da odem kući i da… Ne znam šta. Svi oni koji su oko mene držali konce u organizaciji promocije – svi saradnici, prijatelji i porodica – u tom trenutku najčvršće su zategli iste te konce i podigli me iznad zemlje, da lebdim na mreži ljubavi, podrške i snage.

Po ko zna koji put u životu, sabrala sam se. Skupila sam snagu i izašla pred sve vas, sa BORBOM, znajući da dugujem to i sebi ali i svima koji neku svoju biju, svakodnevno.

Sat vremena čiste ljubavi, podrške, saosećanja i ranjivosti proletelo mi je kao sekund i došao je kraj promocije. Godine želje slile su se u najlepši sat u mom životu. Hvala vam na tome, svima vama koji ste bili karika te večeri. Svima vama koji ste otvorili srce za isceljenje, za neustrašivost, za ljubav…

Hvala mojoj psihoterapeutkinji Saši koja me je “gurnula” u ostvarenje mog sna.

Hvala Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki iz Sombora koji su taj san ostvarili. Hvala Nataši, Goranu, Gogi i Deksu.

Hvala Ankici Vučković koja je napisala recenziju za moju knjigu i nesebično mi pružila svoju podršku, svoje znanje i vreme.

Hvala Tamari Stojković koja je pisanje čestrnaestogodišnjakinje oblikovala godinama, a kada me je “pustila”, hvala joj što je uvek u mene verovala i što mi je do dana današnjeg mentorsko krilo i prijatelj pre svega – onaj koji baš čvrsto ume da zategne konopac umesto mene.

Hvala Marku, Filipu i Bojani koji su medijski ispratili ovaj događaj, hvala što ste svoju pažnju i vreme usmerili na mene.

Hvala Vinariji Vrt i mojoj dragoj porodici Tripković koji su bili deo ove promocije i u čijim vinima smo uživali te večeri.

Hvala mojoj sestri Tatjani Jovanović koja je napravila ove divne fotke.

Hvala Vlasti Marković bez koje ne bih mogla ovu priču da završim. Ni ovu, a ni mnoge druge.

Ovu magiju ponećemo koliko god nam u džepove stane, u subotu, 17. septembra, i raspršićemo je po Ateljeu Ismet Mujezinović u Tuzli. Vidimo se na drugoj promociji zbirke pesama BORBA SA SVAKODNEVICOM koja će početi u 19.00h. Čekam vas!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s