Želim nam da smo dobro.

Dan je počeo kao i svaki drugi… Buđenje uz glavobolju jer su zubi stisnuti celu noć. Mučnina od pomisli na euforičnu gomilu čim iskoračim na ulicu. Lavina ljudi u prodavnici. Lavina automobila koji se slivaju niz ulicu, poput neisplakanih suza svih onih kojima današnji dan nije nimalo srećan. Poneka suza skrene sa svog puta, neočekivano i brzo promenivši putanju. Ponekad je putanja suze jedino što imamo snage da promenimo.

Želim nam da smo dobro.

Dan je tekao kao i svaki drugi. Jedna kafa, pa druga. Knjiga u ruci, bezbroj emocija koje iz iste proizilaze… Kuvanje ručka i kratki odmor nakon njega…

Želim nam da smo dobro.

Dan je tekao očekivano – uz mnogo pesme, šljokica, crvenih karmina i veselja. Na Internetu, naravno.

Želim nam da smo dobro.

Dan me je činio srećnom, misleći kako ste srećni. Dan me je rastuživao jer sam znala da crveni karmini ponekad najlepše ofarbaju tugu. Dan mi je pružao i više no što sam od njega tražila.

Želim nam samo da smo dobro.

A to znači da će nam biti u redu i lupkanje pokvarenog ležaja dok mašina vrti gomilu prljavog veša, ovog običnog dana.

To znači da ćemo biti u redu sa sobom i kada shvatimo da ne mora svaki “radostan” dan biti radostan za svakoga od nas.

Želim nam samo da smo dobro – bez obzira na to koji dan, datum, godina…

Na kom god kraju planete bili…

Želim vam da ste dobro.