Inspirativni Somborci – Branimir Abadžin, čovek koji brine o 100 napuštenih životinja

Kod Otpisanih mogli smo samo radnim danom od 14.00 do 16.00h jer je Branku to jedino “slobodno vreme”. Viđenje smo pomerili sat vremena kasnije jer je u “slobodno vreme” morao hitno za Suboticu kako bi Beloj, novom članu Otpisanih bila pružena najbolja veterinarska pomoć. Branko je pronašao Belu nakon što ju je udario automobil. Branko nije odustao od Bele, kao ni od 100 drugih životinja koje je spasio sa ulice i podario im ljubav i privremeni dom.

Stižemo u 15.00h (umesto u dogovorenih 14.00h) s nadom da su se Branko i Bela vratili iz Subotice. Levo od ulazne kapije naziru se boksovi u kojoj se nalaze “zajednice” pasa i sve je neobično tiho, naročito ako imate saznanje da ih je tu više desetina. Kasnije će nam otkriti da su psi uvek tako tihi kada nema nepoznatih ljudi…

Branko nam otvara kapiju i uzima zalogaj “ručka”, a na moje pitanje da li uvek ruča tako “s nogu” samo brzo i potvrdno trepnu, bez reči. U dvorištu nas očekuju dva razigrana psa sa kojima naša drugarica Tisa (7 g.) otpočinje igru bez granica.

Branko prilazi boksu kraj kuće i spretno ukuca odvaljenu dasku. Svi boksovi napravljeni su od materijala koje je imao, pa stoga mu se dešava više puta dnevno da psi odvale neki deo boksa. U kasnijem razgovoru ističe kako bi pomoć u materijalu bila veoma značajna, a nove ograde mogao bi napraviti sam.

Brankova ljubav prema životinjama datira od detinjstva, a u poslednjih 5 godina on ima ovako velik broj životinja. Branko je Otpisanima pružio privremeni smeštaj, a plejadu likova koji čekaju na udomljenje ne možete ni zamisliti. Svaka životinja ima svoje ime, svoj karakter i svoju priču. Branko ih sve zna “u dušu”.

Dan sa Otpisanima počinje u 04.30 i traje do 20.00h, mada se češće Brankov radni dan produži. On životinje hrani, leči, vodi na sterilizaciju/kastraciju, ali ono što je najvažnije – on te životinje VOLI. Iz tog razloga je udomio oko 50 mačaka i 50 pasa, a ima i 5-7 punktova na koje odlazi, pokušavajući da zbrine napuštene životinje i van svoje životinjske zajednice.

Da bi nahranio pse i mačke, mesečno mu je potrebno oko 150.000,00 dinara, a veterinarski troškovi su uvek ona nepredvidiva stavka jer se nikad ne zna šta će danas biti neophodno životinjama.

Branko o ovim životinjama brine SAM. Vikendom odskora ima pomoć prijatelja iz Novog Sada koji dolaze i pomažu mu oko higijene boksova i drugih tekućih poslova. Ipak, nije tako jednostavno raditi sa životinjama koje vas ne poznaju, zato je važno da pomognemo na sve druge načine koje su u našoj mogućnosti.

Branko dobija finansijsku pomoć isključivo od ljudi dobre volje, zahvaljujući Fejsbuk grupi OTPISANI gde ljudi mogu uplatiti novac kojim bi pomogli održavanje ove životinjske zajednice. Branko ponekad mora da čeka da neko od nas uplati novac da bi odveo psa kod veterinara. Često mu ljudi u veterinarskoj stanici izađu u susret, pa mu daju popust ili ga sačekaju za novac ukoliko je stvar hitna.

Da bi prevezao životinje do veterinara Branku je potrebno gorivo, a kaveze za prevoz životinja nema. Zato ponekad mora iz više tura da vozi životinje na lečenje.

Pre nego što sam došla kod Branka, napisala sam u svoj notes pitanja, a kada sam ga videla pitanja sa papira delovala su mi poput uvrede, pa sam pokušala da bez olovke i papira upijem svaku emociju sa kojom je Branko govorio o životinjama, kao i o potrebama istih.

Branko o životinjama brine sam, on je jedina osoba koju životinje poznaju, zato Branko ne sme da bude bolestan niti da uzme slobodan dan. Užasnula me je ta činjenica, a sa druge strane u meni je probudila ogromno poštovanje prema ovom čoveku.

I sad kad pišem, plašim se kako ništa od ovoga neće biti dovoljno da vam dočara priču o ovom Čoveku.

“Postoji mnogo načina da protraćiš svoj život, a meni se ne sviđa nijedan od njih.” – odgovorio mi je kada sam ga pitala da li planira ovo da radi zauvek. Pogađajte, odgovor je bio potvrdan.

Ušli smo u prostoriju za mačke i svaka od njih je prišla Branku kako bi dobila malo ljubavi, rekla bih da je u razgovoru sa mnom bio veoma fin, ali pomalo kao da je bio unapred obeshrabren. Delovao je prilično umorno, ali uprkos svemu, strpljenje koje ima za svaku životinju vredno je divljenja.

Naterala sam Branka da mašta, da izađe iz obeshrabrenosti i za tren pokuša da veruje da ćemo uspeti da udomimo što više Otpisanih, ali i da ćemo uspeti nakon ovog posta da pronađemo ljude velikog srca, ljude koji bi Branku i Otpisanima olakšali svakodnevni život.

Na pitanje: “Otkud toliko životinja na ulicama?”, Branko mi je skrenuo pažnju na poreklo problema:

“Velik broj ljubimaca na ulici je posledica prekomernog razmnožavanja, a pre toga stoje ljudi koji nabavljaju ljubimce iz pogrešnih pobuda. Tako imamo slučajeve da se ljubimac uzima kao igračka za decu, kao čuvar (umesto alarma), a često i kao statusni simbol (tada mora biti rasan i skup). Nakon nekog vremena, ljudi koji su uzeli ljubimce iz pogrešnih pobuda, počnu da se istih rešavaju na razne načine i tako deo njih završi na periferiji i na ulicama. Velik broj pasa koje ja pronalazim potiču iz odgajivačnica i “kućnih” legala, oni koji uspeju da prežive, a ne budu uspešno prodati – često završe u džakovima, pored puta…”

“Psu treba dati onoliko koliko smo spremni da mu dajemo i u budućnosti.” – istakao je Branko, nakon mog pitanja o tome da li izvodi životinje u šetnju. To je mogao da radi pre, kada je broj životinja bio znatno manji, sada radi bez prestanka, samo za njihove osnovne potrebe. Isto tako, spomenuo je i čestu praksu ljudi koji odbacuju svoje kućne ljubimce kada ostare, te sebi nabave novo štene.

Problemi su mi jasni, ali nisam bila sigurna koja su prava rešenja. Branko stavlja akcenat na rešenje problema od strane nadležnih institucija, jer on i slični njemu uspevaju da se izbore sa samo malim delom ovog velikog problema.

Branko apeluje na buduće vlasnike ljubimaca da ih ne kupuju u raznim odgajivačnicama, ističući da osoba koja voli životinje nikad ih ne bi eksploatisala za reprodukciju jer to životinji smanjuje kvalitet života i znatno ga skraćuje.

Zato i Branko, a i ja ovim putem, želimo da vam predložimo da udomite neku životinju sa ulice ili iz azila i da joj spasite život. Vrlo je važno da istu tu životinju odvedete na sterilizaciju, te da o istoj vodite računa, da joj pružite hranu, negu, vreme i ljubav.

Dok smo bili kod Branka saznali smo i za mačke koje su imale zdravstvenih problema, pa je veterinar preporučio da piju slabomineralnu vodu poput Rose. Kako nije mogao da iz razdvaja, Branko je kupovao Rosu za svih 50 mačaka. Zvuči kao zanemarljiva stavka, ali kada se na papir stave sve “male” stavke, dolazi se do pozamašnog iznosa.

Pitala sam ga kako se nosi sa gubitkom životinja, a on mi je odgovorio kako ne stiže da tuguje jer je potreban drugim životinjama. Ipak, kad legne da spava, njegove brige ne prestaju već samo dobijaju svoj vizuelni obris.

Pre odlaska kući, zamolili smo ga da nas odvede blizu psećih zajednica. Psi su se uzbunili i nastao je lavež. Ipak, kako bi se približio kom boksu, sve su životinje došle do njega po malo pažnje. Oduševilo me je jer su boksovi veličine od 150 do 300 metara kvadratnih, tako da svaki pas ima dovoljno prostora. Između boksova nalazila se ogromna gomila prepuna uredno složenih džakova. Da bi Branko odložio smeće, potrebno je da plati 5000 dinara kamion koji to smeće odvozi. Još jedan naizgled mali trošak o kojem mi možda nismo razmišljali.

Kada sam zamolila Branka da mi kaže šta bi za njega bio idealan život, rekao je da bi to bila prava uređena zajednica životinja koja bi mogla finansijski da bude održiva i u kojoj bi on sa drugim ljudima radio do kraja života. Odlučan je u nameri da radi ovo bez novca, a ja bih beskrajno volela da ovim tekstom dođemo do nekih ljudi koji bi nam pomogli da ostvarimo Brankov san jer njegov san znači baš mnogo sreće za životinje.

Ono što mi sada možemo da uradimo za Otpisane, navešću bez ikakve šminke ispod ovog teksta:

novi domovi za Otpisane – što više vas koji bi voleli da udome psa/mačku i tako rasterete Otpisane jer mesta za nove životinje više nema i stanje je alarmantno…
hrana za pse i mačke – najbolje se konsultovati sa Brankom oko toga koja mu je hrana potrebna, a još bolje uplatiti novac na račun Otpisanih kako bi Branko mogao sam da raspolaže u skladu sa potrebama Otpisanih
uplatiti novac za veterinarske troškove
uplatiti novac za gorivo neophodno za funkcionisanje
donirati kaveze za prevoz pasa – u dogovoru sa Brankom, u skladu sa njegovim potrebama
građevinski materijal kojim bi mogli da se naprave novi boksovi za životinje – verujem da neko od vas zna neku firmu koja se bavi proizvodnjom istih, pa bih vas molila da mi samo prosledite kontakt kako bih ja mogla da ih kontaktiram
ljudstvo – osobe koje bi se dugoročno posvetile Otpisanima i tako nam pomogle da sačuvamo Brankovo zdravlje
bilo kakve informacije o potencijalnim donatorima/konkursima i sl. – podelite sa nama ove informacije, a mi ćemo raditi na izgradnji Brankovog sna. Hajde da mu dokažemo da je moguće!
share, share, share! Podelite ovu priču o Otpisanima (ne samo link do teksta, već link do grupe Otpisani, ali i živu reč među svojim prijateljima koji su ljubitelji životinja).