Mnogo je stvari za koje se hvalimo kako ih “u teoriji” znamo a, nažalost, ne možemo baš dokazati da je to prava istina. Robotično ponavljamo mantre novoprozvanih psihologa i tvrdimo da je sklop radnji i naučenih razmišljanja – naš novi život koji smo zaista uspeli da uredimo.
Onda se dese neke knjige i neki ljudi i neka misao i mi počnemo ponovo da se preispitujemo da li sve vreme lažemo sebe da smo ovo ili ono, da se osećamo ovako ili onako i tako unedogled…
Tek kad neko slobodnu misao izrekne, tek kad neko svoje strasti i strahove prospe pred nas, tek onda počinjemo polako da shvatamo da ono što smo mislili da živimo, zapravo nije ta Sloboda. Onda panično upijamo svaku slobodnu misao, svaku ispoljenu strast, svaki izrečeni strah. Brzo, halapljivo, jer ne znamo koliko će ta magija da traje… I, naravno, jer je oduvek tuđe bilo slađe; jer se strašno plašimo svake svoje misli, svake svoje strasti, svakog svog straha…
Kada me je Maja pozvala da organizujem i vodim promociju njene knjige, u meni su se pomešala dva osećanja – osećanje uzbuđenosti i osećanje straha. Brzo sam sa oblaka sišla na zemlju i otpočela istraživanje njenog dela znajući da ako ono bude samo još jedan ženski, ljubavni roman, ja ću odbiti nešto što baš jako želim. Sva sreća, za odbijanjem nije bilo potrebe i ja sam se, nakon višegodišnje pauze, sama upustila u tu avanturu.
Organizovati promociju knjige za nekoga ko je u drugoj državi, uz odsustvo žive komunikacije, prilike da sednete sa klijentom i iz njegovog pogleda i mimike shvatite da li su vaši predlozi ono što je on od vas očekivao – nije nimalo lak posao. Ono što je ispalo lako, to je Majina neposrednost i samouverenost. Ona je od početka znala sve, ja sam njenom mišlju bila vođena do središta. Za nju je to bio cilj koji je jasno videla, za mene je to bio proces koji je nekim danima donosio osmeh i zadovoljstvo, drugim danima njihovo mesto zauzimali su strah i stres.
Nisam bila svesna u tom momentu da tih nekoliko godina pauze koju sam imala između promocija, da su to bile godine mog rasta, novih iskustava i sticanja novih veština. Kada su ljudi počeli da pristižu postalo mi je jasno ono što je Maja znala od samog početka – biće sjajno i bićemo sjajne.
Kada sam planirala promociju, najvažnije mi je bilo da nakon nje zainteresujem ljude da pročitaju knjigu, da u toku razgovora ne otkrijem najzanimljivije delove knjige, da ljudima koji nisu pročitali knjigu promocija bude zanimljiva… Tako sam odlučila da Maja i ja razgovaramo o ključnim temama koje knjiga pokreće, o emocijama koje je Maja u nju utkala i o najupečatljivijim likovima… Želela sam da bude drugačije od svega na šta su ljudi na promocijama navikli.
S obzirom na to da sam vodila promocije knjiga koje su imale i 108 ali i čitavih 8 ljudi u svojstvu publike, brojka je bila nešto što nije smelo da igra veliku ulogu. Baš kao što glumci igraju predstavu i za 20 i za 200 ljudi sa istom posvešćenošću i žarom, tako i moderator vodi promociju knjige bez obzira na broj publike. Ipak, jako je bilo teško proceniti kolika će biti dolaznost, te sam rešila da prekinem tu zajedničku dilemu i da odaberem prostor koji nudi više mesta. Nisam želela da nam dođe više od 50 ljudi i da onda ostali nemaju gde da se smeste, želela sam da imamo komfor u vidu prostora i to se ispostavilo kao sjajna odluka. Promociju smo održale u Mađarskoj građanskoj kasini u Somboru, u jednom divnom prostoru koji vode veoma predusretljivi ljudi bez kojih bi svaka organizacija bila za nijansu komplikovanija.
Publiku su na stolicama dočekali poklončići, sto Majinih misli oslikanih čajem i pažljivo uvezanih, samo za to veče. A to veče? Ono jeste mirisalo najlepšim mirisima… Scenario koji sam napisala, Maja je pročitala i nije izmenila nijednu njegovu reč. Složila se sa mojom idejom, beskrajno mi je verovala i ja sam joj na tome baš zahvalna.
Najlepši momenat na promociji, po mom mišljenju, bila je Majina interakcija sa publikom. Dijalog koji su vodili, divan je momenat koji često nedostaje na promocijama. U tom dijalogu oni su se, poput dece, zaigrali i tako stvorili divnu, opuštenu atmosferu u kojoj je svima bilo prijatno. U tom trenutku, shvatila sam da je promocija uspešno prošla, iako se ona još uvek zapravo nije ni završila.
Na kraju promocije, iz publike je izašao talentovani Lazar Kubatović i izveo jednu pesmu kojom smo zaključili ovo sjajno veče. Njegova sjajna izvedba bila je dobro odabrani pečat na ovo uspešno veče, a nakon potpisivanja knjiga nastavila se razmena zagrljaja i emocija…
I, za sam kraj ovog osvrta na promociju, ne znam da li da vam pišem ono najvažnije ili da vam ostavim samo jednu fotografiju… Ono što je ovaj proces doneo meni samoj, ne može se opisati rečima. Zahvaljujući Majinom poverenju, ja sam se vratila radu na nečemu što beskrajno volim, dobila sam potvrdu da zaista mogu sve sama i beskrajno sam uživala u toku same promocije… Zahvalna sam svima koji su to veče izdvojili vreme i došli da nas čuju, svima koji su mi olakšali organizaciju ovog događaja, Majinom timu koji je došao odlično organizovan i sjajno se uklopio u već isplanirano… A najveće hvala dugujem njoj zbog koje sam iz dubine svoje duše izvukla ljubav i ponovo počela da je negujem.
Autorka knjige Put u središte duše – Maja Wu
Gost iznenađenja – Lazar Kubatović
vanjavulin.com 