Uskoro ćemo napuniti 30.
Oboje.
Pre godinu dana maštala sam o velikoj zajedničkoj žurci… Pre 6 meseci zakupili smo lokal, pravićemo samo jednu žurku.
Tvoju.
Onda pre 2 nedelje shvatimo da radiš celog tog dana i otkažemo žurku.
Biće rođendan kao i svaki drugi. Dan posle rođendana. Dočekaćemo drage ljude u naših 30 kvadrata gde gosti neće moći da sednu pa će neki reći: Ne, bre, meni skroz OK ovako. A neki će sesti na pod. U našem (tuđem) domu, družićemo se, smejati, jesti… Deca će praviti haos. Momci će planirati pijanku, a desiće se suprotno.
Biće nam lepo, svakako…
Otići će svi kućama, a ostaćemo nas dvoje. Sa naših 30 mladih godina… Vratićemo sat na početak. Daćemo sebi vremena. Nećemo nabrajati 30 STVARI KOJE MORATE DA URADITE DO 30. Nećemo plakati što nismo izgradili kuću i izrađali decu, još. Nećemo odgovarati na nepristojna pitanja: Kad ćete?
Mladi smo!
Nećemo brojati neuspehe, već računati pokušaje koji tek slede. Nećemo imati ni vatromet, ni šampanjac ni kamermana.
Hej, pa samo nas minut deli između brojeva 29 i 30.
Najvrednije što smo do 30. stekli smo mi sami… Ovakvi, kakvi smo postali. Ovakvi, kakvi smo se, zajedno, gradili prethodnih 5 godina.
Da, naučili smo mnogo za ovih 29…
Na primer…
Da su dani dugi kad si na gostovanju.
Da su dani prekratki kad zajedno putujemo.
Da ne prljamo mnogo sudova nego ih ti pereš češće nego ja.
Da je ipak bolje da kupimo dva piva, umesto jednog.
Da ću te uvek daviti za stvari koje su tebi nebitne i da ćeš me tolerisati. I da te baš zato volim. (Nego, kad će majstor…)
Da te izgazim umesto masera. Da mi namažeš sve bolesti da se izlečim…
Da sam ti zahvalna što sada staviš slušalice kad igraš horor igrice…
Da se radujemo svakoj sitnici koju kupimo za tuđi stan kao da smo stavili ciglu u temelj naše kuće…
Da budemo strpljivi jedno sa drugim. Naročito u teškim danima.
Da mogu da pišem do besvesti ovde ovu ljubavnu priču iako nisam htela da bude ljubavna, znajući da je verovatno nećeš ni pročitati. Iako ćeš znati. Da je o tebi i da je puna ljubavi.
Da budemo u dve države, na dva mesta, u dva projekta, u isto vreme… Svako u svojoj muci i lepoti svog posla, u nemogućnosti da budemo jedno sa drugim iako jedno drugo podupiremo.
Da krademo nedelje samo za nas…
Da nije važno koliko godina slavimo kao pojedinci, već koliko rođendana dočekujemo zajedno…
Da, naučili smo mnogo, a tek smo počeli…
vanjavulin.com 