Naša kratka vikend-avantura u Budimpešti planirana je za početak godine, a naše iskustvo, ukratko, preneću vam u ovom postu kako biste imali neke smernice ukoliko planirate slično.
U Budimpešti sam bila dva puta, prvi put na proleće (kada sam mislila da nema šanse da ću ikada doći u taj grad zimi) i drugi put sada, početkom januara.

SMEŠTAJ
Apartman sam pronašla preko Booking-a i moram priznati da sam nedeljama tražila savršen smeštaj koji neće biti skup. Prvobitna ideja je bila da krenemo 3. januara ali su razlike u cenama za 3. i 5. januar nerealno velike, te su iste smeštajne jedinice 3. januara bile bar duplo skuplje nego za boravak dva dana kasnije. Tako smo se dogovorili da ove godine nas dvoje Badnji dan i Božić provedemo sami, u Budimpešti. Apartman u kojem smo odseli zove se Budapest Holidays Resident i nalazi se na Rakoci ulici, 2 km od železničke stanice i 10 minuta od Vaci ulice. Na kilometar od smeštaja nalazi se kancelarija u kojoj možete ostaviti vaše stvari kad stignete, pošto apartmanski smeštaj nema recepciju,a prijava je od 14.00h. Iako je ovo delovalo kao gnjavaža, dobro smo se organizovali i ništa nam nije bilo daleko, te smo vrlo lako pronašli kancelariju i ostavili stvari na čuvanje od 9 do 14.00h kada smo ih pokupili i otišli u smeštaj gde nas je čekala devojka koja nam je podrobno objasnila sve i pokazala nam apartman. Oduševilo me što je toliko sigurno, imate tri ključa dok ne stignete do samog apartmana. Smeštaj je bio sjajan, malo smo se plašili što je grejanje na klimu, jer je napolju bilo baš hladno, ali je klima uspela super da zagreje i stvarno nam je bilo prijatno. Oduševilo me što smo videli tu devojku samo tada, sve nam je objasnila, mi smo platili (možete platiti i u eurima i u forintama) i ona nam je samo ostavila kontakt ako nam zatreba nešto. Naredna dva dana nismo imali nikakvog kontakta ni sa kim i to mi je bilo sjajno. Odjavili smo se pre 10.00h, ostavili otključan apartman i ključ na stolu. I to je sve. U smeštaju je sve bilo veoma uredno i čisto, bilo je toplo, a dve noći za nas dvoje smo platili 68 eura.

PREVOZ
Ovi apartmani (kao ni većina privatnih smeštaja u Budimpešti) nemaju sopstveni parking, a parking garaže koje se mogu platiti po danu koštaju gotovo kao smeštaj za jednu osobu te smo odlučili da ovog puta idemo vozom i da se ne opterećujemo vožnjom.
Voz kreće od Beograda, staje u Novom Sadu i Subotici, iz koje kreće za Budimpeštu u 1.30h, te ste u Budimpešti rano ujutru što vam daje prednost celog dana. U našem slučaju, voz je kasnio 20-ak minuta, zadržavanja na granici su duža noću jer su kontrole carine pooštrene u toku noći, te smo u odlasku imali malo gnjavaže ali smo stigli bezbedno u Budimpeštu oko 7 izjutra. U povratku je voz krenuo baš na vreme, na granici su zadržavanja bila ukupno 40 minuta, a u vozu je bio dostupan i wi-fi, tako da je iskustvo u povratku popravilo utisak koji je ostavilo iskustvo u odlasku. Cena povratne karte je 2400 dinara. Iako sam se odvikla od ovih studentskih varijanti putovanja, stvarno je bilo rasterećujuće ne gubiti se po velikom, nepoznatom gradu automobilom, iako, sa strane posmatrajući, saobraćaj u Budimpešti deluje skroz pitomo.

VREME
Super mi je bilo što smo uspeli da skroz povoljno odemo u Budimpeštu ali da uhvatimo i poslednje dane adventa, da udahnemo i praznični duh, da vidimo klizalište, pijemo kuvano vino napolju i uživamo u okićenom gradu. Zima u Budimpešti je prelepa. Zaključili smo da smo bili najbolje obučeni turisti, pošto mnogo ljudi ide vrlo lagano obučeno, iako je temperatura u minusu. Ako se dobro obučete, biće vam skroz OK da prepešačite ceo grad po minusu, po vetru. Vetar je najgori, naročito kad idete uz Dunav, ali uprkos tome mi smo prelazili po preko 20 km dnevno. Peške. Ja sam taj tip turiste da svaki grad želim da istražim peške. Naravno, nisam prepešačila Toronto ali Budimpeštu možete najbolje upoznati ako se izgubite u njenim ulicama. Imaju dobre veze ako želite da idete metroom, ali mi nismo hteli i super smo se proveli.

ZNAMENITOSTI

Po stoti put – najlepše je istražiti Budimpeštu pešice. Na taj način izgubićete se u moćnim uličicama, pronaći ćete neočekivane statue, grafite, zanimljivosti… Dozvolite sebi spontanost i naići ćete na sjajne stvari. Od opštepoznatih stvari obavezno obiđite:

Na putu do Parlamenta obavezno svratite u baziliku Svetog Stefana, u koju je ulaz besplatan (mada svi ljudi ostavljaju simbolične  donacije), a ukoliko želite da uživate u pogledu sa iste, moraćete da platite to zadovoljstvo. Naime, ono što me generalno izbacuje iz takta u Budimpešti i što smatram velikim minusom je to što je jako malo natpisa na engleskom. Prvo nismo shvatili da su to donacije a ne ulaznica, onda smo ušli u baziliku i tu sam doživela jedan jako čudan momenat. Čim smo ušli (još uvek obučeni kao nindže jer je napolju bilo ledeno) odmah nas je vrlo netaktično zamolio čovek iz obezbeđenja da skinemo kapu. Pogledah ispred sebe, počinje misa, sa druge strane su vernici, ograđeni lancima sa natpisom TOURIST STOP i tu je sto baba SA KAPOM na misi i to je sasvim u redu. Iza lanaca gomila turista snima vernike i samu misu. Brzo smo se oduševili enterijerom bazilike i čim pre smo izašli jer je baš bilo neprijatno, iz obe perspektive. I iz perspektive bezveznog turiste i iz perspektive vernika kojeg posmatraju u njegovim momentima religioznosti.

Parlament je smešten kraj Dunava i kako je sjajan izbliza, tako je moćan kada se popnete na Fishermans bastion i odatle shvatite veličinu Parlamenta. Inače, to je 3. po veličini parlament u svetu. Obiđite ga sa svih strana, jer je okružen raznim statuama gde svaka priča svoju priču.

Odavde se možete uputiti na levu stranu, gde ćete proći pored čuvenih Cipela na Dunavu, takođe jednog vrlo snažnog spomenika podignutog u čast žrtvama koje su streljane na obali Dunava. Ako nastavite u istom pravcu, stižete do čuvenog Chaing bridge-a to je onaj najpoznatiji budimpeštanski most sa lavovima koji vas vodi preko Dunava do Fishermans bastiona.

Fishermans bastion je jedno od omiljenih mi mesta u Budimpešti i u sklopu njega nalazi se više turističkih atrakcija. Svake godine se renovira neki drugi deo Budimpešte, te nismo bili u prilici da obiđemo baš sve što smo želeli. Bacite pogled na ceo grad, divite se veličini Parlamenta, uživajte u kafi sa pogledom…

Ako se vratimo kod Parlamenta i skrenemo desno, doći ćemo do drugog mosta (Margaret bridge-a) koji nas vodi na čuveni Margitsziget, ostrvo poznato kao lokacija na kojoj se održavaju koncerti. U suštini, Margitsziget je nešto kao park prirode, ima terene, šetalište, fontanu i sl. I tamo postoje neke smeštajne jedinice i restoran mada je zimi prilično pusto…

Kada prepešačite celu Andraši ulicu ( koja je duga 2,31 km!) stići ćete do Heroes square-a koji je obavezna znamenitost koju morate videti kad ste u ovom gradu. Međutim, ako nastavite iza ovog trga, a zima je, oduševiće vas prelepo klizalište, masa ljudi koja uživa na ledu, a pored se protežu kućice-prodavnice koje idu sve do Vajdahunyad castle-a. Stvarno je magično biti u Budimpešti dok je još uvek drži praznični duh. Tu možete da  jedete kurtoš kolač( al nemojte, jer nije dobro pečen i 4 puta je skuplji nego u gradu) i pijete kuvano vino, te da kupite suvenire. U ovom kompleksu nalazi se veoma zanimljiv spomenik anonimnom pisaru za kojeg se smatra da je zapisao ranu istoriju Mađarske. Njegova olovka koju drži u ruci je skroz uglancana jer, pogađajte, ljudi je dodiruju da bi (kako legenda kaže) imali bolju inspiraciju da pišu.

Erszebet square je bilo mesto na koje bismo uvek iznova izbijali, odakle god se vraćali. Na ovom trgu nalazi se čuveni “točak”, vrteška koja noću izgleda magično. Dašak adventa osetio se i u blizini ovog trga gde su, takođe, bili postavljeni štandovi sa hranom, pićem i suvenirima….

RESTORANI/KAFIĆI

Iako smo dobili mnogo predloga gde da jedemo, moram priznati da je peške to bio baš težak zadatak. Dešavalo se da imamo predlog restorana vrlo blizu našeg smeštaja, a da smo za vreme ručka odmakli 10-15 km od željenog mesta i tako na kraju nismo posetili predloženo. No, nigde nije bila katastrofa. Najlepši utisak na mene je ostavio Panificio Il Basilico – hrana, usluga, higijena, ambijent – sve je savršeno! Drugo mesto koje smo sasvim slučajno našli je mali instagramski kafić blizu parlamenta Mokka Cukka, kafa je baš jaka,imaju i slatkiše tako da svaka preporuka. Morala sam da jedem gulaš, a to je bio baš dobar izbor u Drum Cafe-u u koji smo ušli baš zbog gužve koja uglavnom govori u prilog samog mesta. To je klasičan restoran domaće kuhinje – običan, jednostavan, pristupačan… Ono što su na internetu svrstavali u top restorane, to me je pomalo razočaralo. U pitanju je Soulfood – hipsterski restorančić gde sam silaziš sa sprata da naručiš, sam nosiš piće na sprat i onda još suptilno traže bakšiš.  Vrlo zanimljivo. Na kraju krajeva, dobila sam loše očišćena krilca i baš malu porciju za cenu koja nije mogla da se nazove niskom. Miloševo jelo je bilo u redu, ali svakako me ovo mesto neće ponovo videti…

Šta nismo obišli a planirali smo i svakako preporučujemo?

Great market hall je jedna lokacija koju nismo posetili i baš mi je žao zbog toga. Čula sam da je ova pijaca baš duša grada i lokalaca. Planirali smo da odemo tamo u nedelju, ali smo tek u subotu popodne shvatili da ova pijaca nedeljom ne radi a subotom radi skraćeno i tako ostadosmo uskraćeni za ovo iskustvo. Neki tvrde da je ova pijaca više namenjena turistima, ali ipak verujem da bi je bilo lepo obići.

Gellert hill – ovo je greška koju sam dva puta ponovila i nijednom nisam otišla na ovu brdo, iako važi za najbolji panoramski pogled na grad. Stvar je u tome što da za dva dana ne možete stići da obiđete baš sve, a na mom spisku se nekako dva puta preskočila baš ova lokacija. Treći put definitivno nećemo zaboraviti da obiđemo i ovaj deo Budimpešte.

Vakvarju, Szimpla pub, Hummus bar neka su od mesta koja su nam preporučili te mi preporučujemo vama…

Ovo je bio prvi Badnji dan i Božić da smo proveli u krugu naše dvočlane porodice, bez rodbine… Mogu vam reći da je baš svejedno gde ste i šta jedete ukoliko kraj sebe imate nekoga ko uvek i stalno za vas znači Dom i Zajedništvo.

Do idućeg čitanja, vaša V.V.