Kratka priča o venčanju

Venčali smo se, mislismo danas.. kad smo ustali u 12, popili dve kafe, radili, kuvali, radili…

Venčali smo se, mislismo danas, kad nam je ljubav grejala srca dok smo se fotografisali, kako se venčavamo-naravno.

Venčali smo se , ne danas, sa kumovima i prstenjem…

Venčali smo se, kada smo se pre skoro 4 godine razdvojili na 34 dana na dva kontinenta – „ pa šta bude“.

Venčali smo se kad smo se zajedno useljavali, nekoliko puta. Kad sam ja ludo donosila odluke, a ti pratio moje ludosti…

Venčali smo se našim prvim trpezarijskim stolom, za dvoje. Onim malim, koji te tera da ukrstiš noge da bi jeo. Onim malim, koji ne prima goste, već hrani samo dvoje, zaljubljenih.

Venčali smo se svakim mojim novim poslom…

Venčali smo se kad si kupio Sony, a ja ti naručila Darth Vader poster i stavila u ćošak, kraj Sony-a. Iako mi se ne uklapa u enterijer.

Venčali smo se svaki put kad sam bila bolesna.

Venčali smo se kada nam se pokvario frižider, pa smo kupili novi.

Venčavali smo se sa svakom životnom nesrećom i srećom.

Svakog jutra, srećni i tužni, dok smo se borili, al nikad predavali…

Venčavali smo se iznova i iznova sa svakim vašim venčanjem i prinovama.

Veselili smo se vašim srećama koja je uvećavala našu, trostruko.

Venčavali smo se dok ste se VI voleli, svađali, rastajali, mirili… pa sve opet ispočetka.

Venčavalo nas je svako godišnje doba.

Venčali smo se, opet, pre godinu dana, kada smo prvi put, poput male dece, kupili zajedničku jelku i novogodišnje ukrase, baš onakve o kakvima smo uvek maštali.

Venčavali smo se na svakom putovanju, na svakoj reci, jezeru i planini. Venčali smo se i onda kada nam je pukla guma.

Venčavali smo se, naročito, svaki put kad bismo se rastajali. Na dan, dva, pet…