Koliko god imali godina vratite se na momenat u vreme kada ste bili klinci pa vas roditelji pošalju u “kupovinu”. Kad se samo setim pletenih korpi koje je mama nosila u prodavnicu. Pa onda sve one platnene torbe (koje danas cegerima zovemo) koje je baka sama šila od ostataka materijala. Pa one pletene torbe, u njima smo mahom nosili pivo kada se nešto zidalo :-D. Ja se ne sećam plastičnih kesa pre 2000. godine. Zapravo, ne sećam se ni “kupovine”. Mi, deca devedesetih, nismo znali šta to zapravo znači.

A bilo je lepo tada – brašno i šećer kupovali smo na džakove i to je stajalo u špajzu. Baka je imala krave te smo mleko donosili od nje u onim starim limenim posudama, nekad čak i u šerpama. Voće i povrće brali smo iz svoje bašte, na pijacu nismo išli. Osim one jedne godine kad sam na pijaci ja prodavala naše šljive. Kupovali tuđe nismo. Meso smo imali svoje, nismo išli u prodavnicu da ga kupimo. Slatkiše su donosile tetke iz inostranstva, u ostalim slučajevima mama je mesila kiflice, štrudle, pravila torte i princes krofne. Sve u zavisnosti od prilike i novca kojim u momentu raspolažemo.

Kad malo bolje razmislim, nisu nam bile potrebne plastične kese jer nismo gotovo ništa ni kupovali.

Danas, ne živimo u ratnim vremenima, ne živimo u kriznim vremenima, a kriza je gora nego ikada. Plastike ima u izobilju. Kupujemo sve, ništa ne proizvodimo. Odemo onda do bake i deke, odemo do tetke, do roditelja… pa kao mala deca jedemo  neprskane maline, beremo paradajz i krastavce i papriku da ponesemo kući (u stan), pa nam, na odlasku, tetka u ruke tutne buket njenog cveća iz bašte…

Sednemo u kola i vratimo se svom životu…

Hipermarketu.

Potrošačkom društvu.

Plastičnim kesama.

Ne možemo da promenimo ceo koncept življenja u 21. veku ali ga možemo oblikovati bar toliko da ne budemo neprijatelji Prirodi. Pa hajde zajedno da probamo:

1. i najjednostavniji korak: NEĆU KESU, HVALA! 

Kada bih zbrojala sve te začuđene poglede prodavačica koje se beče, mršte i bivaju mrzovoljne što ja neću kesu, kao da tim odbijanjem ja činim nešto bogznakako drugačije od drugih, kao da ih vređam što ne želim da posedujem taj komad plastike… Sada me sve prodavačice znaju kao: Ona koja ne uzima kesu. Za mnom lete krastavci, šargarepe i luk. Kotrljaju se jabuke i breskve, a sve iz inata zvanog NEĆU KESU, HOĆU BUDUĆNOST. Zato – odsustvo kese neka bude izgovor da kupite baš sve one sjajne cegere naših kreativaca. Imajte sa sobom uvek jedan bar u torbi, nekoliko u kolima, jedan na poslu… kako ne biste zaboravljali da ih ponesete i kako ne biste morali da uzmete prokletu kesu. Sjajne su mi i prodavnice koje imaju cegere u ponudi, te vas ne ograničavaju na uzimanje kese.

Da se vratimo na voće i povrće. I dalje mi je OK da ono leti za mnom jer ga jednostavno izmerim, a nalepnicu stavim na jedan komad. Nekad se desi da iz inata kupim skuplji krompir/luk jer je on pakovan u mrežicu ali me i dalje izluđuje što su npr.borovnice, maline u plastici. Znam, Srbija je i nije tako lako izbeći baš svaku plastičnu ambalažu koja postoji. Elem, plan mi je da kupim materijal i da napravim sebi platnene vrećice za kupovinu voća i povrća, no, uskoro ćete o tome više biti obavešteni.

2. Četkice za zube od bambusa&company

Iskreno, do skora nisam dovoljno razmišljala o tome da  je većina četkica za zube plastična i da su i one strašni zagađivači okoline. Bila sam u dilemi koju četkicu od bambusa da naručim, pa sam poručila jedno pakovanje sa Aliexpress-a, a drugu sam kupila u Liliju. Slučajno sam pronašla Lilly akciju gde kupovinom jedne četkice od bambusa (479 din.) dobijete drugu gratis. Ova četkica za zube je u potpunosti biorazgradiva i pogodna je za vegane. Čak je i omot od recikliranog kartona. Što se tiče četkice poručene sa Alija, kada stigne i kada je isprobam – javiću svoje utiske. Isprva sam bila protivnik kupovine bilo kakvih proizvoda ovog tipa iz Kine ali ako bolje razmislite – i ova četkica iz Lilija je MADE IN CHINA. Tako da-što da ne probam! Prošlo je nekoliko dana kako koristim Humble brush i prezadovoljna sam! Svakako ću je kupiti opet, bez obzira na to da li je na akciji ili ne ;-).

Tražeći ovaj proizvod na Aliexpress-u, pronašla sam i drvene štapiće za uši pa sam i njih poručila. Ipak, najveća dilema su mi ambalaže u kojima se pakuju šamponi, gelovi za tuširanje i ostala sredstva za negu kože i kose. Razmišljala sam da predložim proizvođaču prirodne kozmetike koju naručujem da mi pakuju sve što poručim u staklene bočice. Ima tu dosta cimanja ali možda pristanu, videćemo :-). I dalje ostaje problem sredstava za čišćenje koji su pakovani u plastične ambalaže… Imate ideju kako da se izborimo sa tim?

3. Osvrt oko sebe

Pogledajte šta sve u prostoriji od predmeta imate a da je plastično pa se zamislite može li to biti od drugog materijala? O, da! Počnite sa kuhinjom: sve plastične činije zamenite staklenim. Naročito one za pakovanje hrane. Tegle su sjajna zamena, nisu skupe i praktične su. Pa onda: bokali, daske za sečenje, slamčice… Plastične saksije mogu biti metalne ili staklene. Zatim, pređimo na kupatilo. Činije za sapun, četkice za zube, police za odlaganje, kante za smeće…  Sve što možete da zamenite, neka NE bude plastično. Nemojte se opterećivati, počnite malim koracima. Menjajte jednu po jednu stvar u vašem životnom prostoru i polako ćete videti napredak. Ne zaboravite, zajedno smo u ovoj misiji, pa hajde da razmenjujemo iskustva i da jedni drugima dajemo savete. Još jedna važna stvar – igračke za decu. Zgrozim se kad pomislim koliko plastike ima u životu naših mališana. Zašto ne bismo kupovali sve te divne drvene igračke koje su zdravije, lepše i izdržljivije od plastičnih. Da, znam, nećemo uskratiti deci Lego i sl. Ali pogledajte koliko glupih, plastičnih “igračaka” vaše dete poseduje, pa porazmislite da li mu baš sve to treba… Kada kupujete plastične flašice svom detetu obratite pažnju da ne sadrže BPA, bisfenol A, koji je štetan po zdravlje. Zašto ne biste kupili staklenu flašicu? Takođe, pazite i na detetov pribor za jelo, na tanjir i escajg. Vrlo lako sada možete naći sav pribor za jelo od bambusa.  

Sve u svemu, bitno je da ODLUČITE da želite da živite sa što manje plastike. Za početak. Probajte da uvodite jednu po jednu naviku i videćete da zaista nije tako strašno. Počnite sa izbegavanjem plastičnih kesa. Stvarno ćete se osećati bolje. Potpisujem.

Do idućeg čitanja, koji su vaši saveti za život bez plastike?

V.V.

*sve fotografije su preuzete sa interneta