Pričam danas sa koleginicom o nekoj neobaveznoj temi, običnom jesenjem raspremanju ormara i zaključim kako većinu stvari koje sam nosila prošle godine, ove godine bih bacila. Osetih se kao tinejdžerka koja menja stilove i ukuse, a opet, podstakne me to na misao o nestalnosti čovekovih interesovanja, odluka, htenja…

Volim tu “nestalnost”, obožavam predomišljanja, radujem se svojoj hrabrosti da donosim odluke preko noći (iako je to često bilo puko udaranje glavom o zid), osetim se tada živom, jakom i sposobnom da učinim SVE ono što mi padne na pamet. 

Hiljadu puta su se ljudi čudili tome što se svake godine selim, pitaju me za jedan posao, a ja sam uveliko u nekoj drugoj priči, naviknu ljudi da im nemo potvrđuješ svoj jedan te isti život koji živiš godinama unazad i naviknu da na pitanja: Kako si? Šta ima? dobiju uvek iste odgovore: Sve po starom. Isti stan. Isti posao. Isti ljubimac. Čak mi se dešava da me ljudi ne prepoznaju kada me vide u sportskoj opremi, na primer. Nemaju SVOJU pretpostavku o meni kao takvoj, o mom životu, mojim hobijima i interesovanjima. Zato me i ne vide – ovi iz kancelarije kako trčim, ovi sa trčanja u košulji, oni koji me znaju odmalena ne čuju me da govorim jer sam uvek bila stidljiva, ovi koji me znaju kao lajavu, ne čuju moju tišinu.

Koliko često vam se to dešava?

Hiljadu pitanja i potpitanja koja se samo nižu u zavisnosti od vaših odgovora…

*A je l’ ti to stalan posao? A kolika ti je plata? A je l’ ti bolje tu? A je l’ ti žao što nisi u školi više? A je l’ to sad imaš kao šansu da ostaneš?

*Nije. Neću da ti kažem. Jeste i da nije nije te briga. Nije, zato sam dala otkaz. Imam,uvek imam pitanje je šta JA želim.

__________________________________________________________________________________________

*Jesi još  u onom stanu? Što se tako često seliš? Koliko sad plaćaš? A je l’ vam malo? A kad ćete kredit pa nešto svoje?

*Nisam. Zato što se ne bojim promene. Nije. Nikada.

_________________________________________________________________________________________

*Čekaj, u stvari, jesi još sa onim dečkom? A to već nešto dugo? Pa kad se udaješ? Koliko imaš godina? Pa šta čekaš? Kad će beba?

*Jesam i da nisam-nije tvoja briga. Vreme je relativna stvar. Ne znam, možda sutra, možda nikada. Onoliko koliko se u momentu osećam – nekada 5, nekada 55. Ne čekam, živim život. Možda za 9 meseci, možda nikada…

_________________________________________________________________________________________

Jedan od pluseva za život van Balkana jeste i fizičko sklanjanje od svih onih koji vas svakodnevno siluju pitanjima vezanima samo za vas, za vaš život i vaše odluke. Često napadaju tako neočekivano i toliko bezobrazno da se čovek iznenadi pa počne i da razmišlja o tim odgovorima, a često ih čak i izgovara naglas, u formi pravih odgovora. Ah, koliko puta, koji sve ljudi i kakva sve pitanja.

Osobe koje su vam bliske i koje vas vole nikada vas ne bi pitale takve gluposti. Oni koji vam žele dobro sigurno znaju da ste dali otkaz jer ste to želeli, da ste sigurno sada na nekom boljem radnom mestu jer ste se za njega borili. Oni koji znaju vašu Dušu znaju da ste u vezi zbog ljubavi, da ste nomad koji teško govori DA, da ste ipak sretni u svom tom svom ludilu.

Svako ko nema lošu nameru, neće vas ispitivati o tome kako živite svoj život i zašto baš tako! 

Onaj kome je do vas stalo neće vas ispitivati  o vašem novčaniku, krevetu ili poslovnom ugovoru. Onaj koji o vama istinski brine hteće da zna samo jednu stvar – Da li ste sretni. Sve ostalo su zabadanja drugih ljudi u vaš život, sve ostalo su čeprkanja po vašem životu jer je njihov dosadan, sve ostalo su uvertire za neka kasnija glupa prepričavanja i ogovaranja. Imajte to na umu uvek i ne upadajte u zamku. Niko na ovom svetu ne mora i ne treba da zna da li je vaš posao/momak/stan nešto stalno ili nešto što ćete ubrzo menjati. Nikome niste dužni da o tome pričate, da mu objašnjavate ili da se pravdate.

Uživajte u toj kvazinestalnosti jer je to drugo ime Hrabrosti!

I nikada, ali nikada, ne odgovarajte na ova pitanja jer niste dužni da to činite.

Do idućeg čitanja, promenite bar nešto ;-).

V.V.