Već par meseci intenzivno razmišljam o blogu, o načinu na koji želim da ga unapredim, o kontaktima koje želim da ostvarim, o postojećim saradnjama koje sam želela da podignem na viši nivo… Hiljadu ideja koje imam i koje vremenom ne jenjavaju već, naprotiv, bivaju sve intenzivnije i veće, dovele su me u stanje totalnog haosa i počela sam da razmišljam o odustajanju.

Planova je bilo sve više, vremena sve manje, prekretnice su se činile teške i sa neizvesnim ishodom i sveukupna situacija je počela da me umara te sam odlučila da se malo distanciram od sopstvenog bloga. Ipak, neki crv mi nije dao mira jer sam znala da odluka o odustajanju nije još uvek definitivno donesena. A ako nešto mrzim u životu to su nerešene situacije, nezavršena posla, polovične stvari…

Internet me je zgrabio tako da sam poželela da prekinem tu vezu, da mi je sve postajalo opterećenje, od novog ruha bloga o kojem mislim već dugo, preko kupovine fotoaparata i sticanja veće samostalnosti u fotografijama, preko saradnji koje iziskuju dosta kontakata, sklapanja kockica i zvezdica, uklapanja termina, usaglašavanja želja… Bila sam na samo korak od toga da godinu i po dana rada na blogu gurnem u stranu i nazovem ga “periodom života” i da sa tim završim.

Onda sam dobila poruku od Dubravke (Love Style Magic) koja mi je rekla da je sašila suknju i da misli da bi mi odlično stajala. Znam, zvuči banalno. Jedna poruka, jedna suknja u koju je, takođe, utkano dosta misli, rada i truda, talenta i vremena, baš kao što je isto to na sličan način utkano i u ovaj blog. I onda sam se setila naše prve saradnje, a zatim i saradnje sa svim divnim borcima sa kojima sam imala čast da se upoznam, sa svim tim ljudima koji se trude i ne odustaju.

Sa svim tim ljudima koji NE odustaju!

Kojima je sigurno  često teško (kao što je meni bilo), koji se isto kolebaju (kao što se i ja kolebam) ali ipak guraju dalje i ipak ustaju nakon padova. Pristala sam na saradnju i stvari su opet počele da se komplikuju, nisam uspela da odradim fotografisanje za novi post u svom, zamišljenom roku, bluza koja mi je bila potrebna za fotografisanje nije stizala, devojka preko koje sam je naručila se nije javljala, a Dubravka me je ubeđivala da je sve OK i da se ne brinem oko tajminga objavljivanja novog posta. Nisam je poslušala naravno i rešila sam da je nedelja definitivno dan kada ću odraditi ono što sam naumila. Sa novom majicom ili u staroj, sa ovom ili onom frizurom/šminkom, na ovoj ili onoj lokaciji. Nisam imala ideju kako ću realizovati, ali sam znala da hoću, da moram i da želim.

Nekako sam o svemu tome mislila kao “samo još ovo i neću više” ali se, zapravo, u ova dva dana desilo nekoliko životnih susreta i nekoliko odlučujućih mislih nakon kojih sam definitivno rešila da danas NIJE taj dan kada ću dići ruke od svog bloga.

Nakon fotografisanja provela sam nekoliko sati u prirodi i bila sam zaista presretna prvenstveno jer su fotografije ispale baš onako kako sam zamišljala. I bolje od toga. A zatim sam započela dijalog sa samom sobom. Shvatila sam da ima toliko divnih ljudi do kojih želim da vas dovedem, da ima toliko inspirativnih priča koje želim da čujete, da ja, kao osoba, imam još toliko sposobnosti koje želim da vam pokažem. Uskoro ćete neke od njih moći videti u novom ruhu bloga, želim da pokažem šta još umem i da i vam time ponudim još neka iskustva i saradnje lično sa mnom, nevezano za ovaj dnevnik duše koji pišem.  Uverila sam sebe da je svaka nova stvar koju radiš teška i da ću nakon ovog napretka samo ići uzlaznom putanjom. Stvari koje naučite o sebi iz nekih naizgled običnih i bezazlenih susreta i razgovora, neprocenjivo su bogatstvo i lestvica su na koju se penjete nakon svakog novog iskustva.

Juče sam pomislila: Hej, hajde da dam sebi još jednu šansu. Možda uspem bar u nekim svojim zamislima.  Danas sam, zahvaljujući poslu, upoznala devojku koja je u pola posla, ne dizavši pogled sa onoga što radi, usputno rekla: Volim da čitam tvoje tekstove. Oborila me je sa nogu i bila sam sretna kao malo dete što se ljudi pronalaze u onome što izlazi iz moje duše, nesebično. Bio to već skoro kraj radnog vremena i otišla sam na De Sol na ručak kada sam dobila poruku od Saše koji predlaže da nastavimo saradnju. Sela sam, sretna zbog ova dva, naizgled obična i sitna detalja ovog bezveznog ponedeljka, i prišao mi je Peki, poznanik koji nam je bio divan saradnik kada smo fotkali na De Solu i predložio da razmenim kontakte sa čovekom koji se bavi modom i kojem je pričao o meni. Eto, ne mora ništa da znači, ali možda i bude nešto od toga – rekao je.

Naravno da znači i naravno da je nešto. Sama ljudskost svih vas koji me okružujete je u današnje vreme toliko divan gest, da je to ono što me motiviše da ne odustanem. Da budem bolja, da opravdam poverenje i preporuku, da zahvalim što verujete u mene i da se, u onim najtežim momentima, podsetim da treba uvek verujem u sebe i svoj talenat. 

Nadam se da ste i vi uspeli da oko sebe okupite armiju divnih ljudi koji će vas isto tako podsećati da je svaki dan vredan borbe.

Do idućeg čitanja, bacite oko na ovu divnu suknju iz Love Style Magic radionice! U njoj sam se osećala kao prava moderna princeza (kako me je Dubravka nazvala 🙂 ) a ona je deo nove Dubravkine kolekcije. Ima tu i predivnih haljina i bluzica, verujem da ćete naći nešto za sebe.

Nisam odolela a da ne obujem i ravne cipele i da vam samo jednom slikom dokažem da ćete ovu suknju moći nositi i na posao ali i u večernji izlazak. Znate da obožavam praktične modele, a ovaj model i jeste baš takav. Suknja je efektna, udobna i lako se kombinuje. A nisam izostavila ni omiljenu Jellyfish Art torbicu. Kako bez nje kada je Miljana takođe devojka-inspiracija?!

Photos – Gregorio Rizzo

Lokacija – View lounge bar Sombor 

Suknja – Love Style Magic