U nameri da pročitam nešto “pametno” na internetu, a da se to tiče planiranja porodice, naišla sam na gomilu budalaština. Ne mogu ni da biram reči, ali uvrežena mišljenja da žena mora da rodi do 25. godine inače će roditi monstruma, da se o trudnoj ženi priča kao o životinji, da se brakovi nazivaju “neplodnim” ako žena odmah ne zatrudni (po mogućstvu pre venčanja) podstakla su me da što pre objavim ovaj post, ne razmišljajući više o njegovom uobličavanju i o načinima da se izrazim na “pravi” način. 

U našoj zemlji postaje trend da se trudnoća ne planira, da se dete “desi” i da se onda naknadno roditelji “snalaze” u finansijskim i emotivnim (ne)prilikama u kojima su se našli ne znajući šta će im to doneti. Velik je jaz između zapadnih zemalja u kojima se, ponekad previše precizno i uštirkano, do detalja planira roditeljstvo, i između srpskog trenda zvanog Rodiću, pa šta bude. “Na zapadu” se planira sve do sitnih detalja, kako da jedete, spavate i vežbate pre trudnoće, za vreme nje ali i nakon. Kako da savršeno uklopite svaki minut svog vremena i da se što bolje organizujete u ludom kapitalističkom svetu. Naspram toga, stoji ono naše, ležerno – Kako ćemo, lako ćemo koje obično podrazumeva odsustvo svakog plana i nerazmišljanja o planiranju porodice. Možda bi najbolje bilo uzeti nešto zapadne racionalnosti i uklopiti sa srpskom srčanošću(?) Nisam sigurna, znam samo da mi se nijedna krajnost nimalo ne dopada. 

Ovaj post pišem prvenstveno zbog svih mojih drugarica i poznanica koje društvo pritiska da rode samo zbog njihovih godina, ne razmišljajući o tome šta će biti nakon što to dete ugleda svetlost dana. Kao višestruka tetka i osoba koja, zapravo, voli decu, mogu da kažem da svaka majka živi u senci svog deteta. Ne znam kako žene pronalaze balans (svaka vam čast, žene!), ali svakako je da su detetove potrebe te koje diktiraju vaš život i vaše vreme. Može li žena ikada biti spremna na to? Pa, nisam sigurna. Ali sam sigurna da se kod nekih žena javi taj momenat kada osete da su u nekoj meri spremne na taj korak. Ako pored sebe imaju odgovornog muškarca sa istim željama, željama da svoju pažnju usmeri na novo biće u porodici i da mu se maksimalno posveti – pa, neka im je sretno :-)!

Ipak, najveći broj trudnoća u Srbiji javljaju se kao neka vrsta podsticaja vezama da pređu u brak, kao pokušaji da se bračne razmirice izglade, kao rezultati burnih noći i nepromišljenih odluka. Mnogo je i onih koje su zatrudnele oko svoje tridesete, i to “jer društvo odbrojava godine” i udale se samo da ne bi bile “stare devojke”.

Nemojte! 

Na prvom mestu, budite sretne i zadovoljne samom sobom. Budite u zdravoj vezi, kako god se ona zvala i imala ona formalni oblik ili ga nemala. Imajte dete sa nekim koga volite, pa ne zvao se on muž, bračni drug ili vanbračni drug. Zovite ga Ljubav i rodite mu dete jer VI to želite, jer ste za to spremne, ma koliko (mnooogo) godina imale i ma šta društvo o tome mislilo! 

Na kraju krajeva, nemojte rađati.

Ukoliko mislite da to ne želite, ukoliko niste voljne da podarite život, nemojte zbog društvenoprihvatljivih odluka da nekome zagorčate tek započeti život. Deca itekako osete ljubav, ali još više osete kada su neželjena. Da, možda ste vi zdrave i fizički sposobne da rađate i strašno je kada se neko bori da dobije dete, a ne može, ali to nije razlog da vi MORATE po svaku cenu da to učinite.

Ako ne želite, nemojte imati decu.

Ako želite, imajte ih mnogo!

Samo VI budite te koje će odlučiti. Nemojte da to bude  društvo, nemojte da to bude griža savesti niti trenutak nepažnje.

Svako dete ima pravo na ljubav, na roditeljsku toplinu i nasmešeno detinjstvo. 

Svaka žena ima pravo da odlučuje u svoje ime i bez pritisaka. 

Budite zdrave, nasmejane i sretne. Zbog sebe i za sebe. Sa decom ili bez njih. Odlučite same.  

V.V.

All photos – Pinterest