Pre nekoliko dana posetili smo Berbernicu staru oko 190 godina gde smo razgovarali sa Draganom Ilić koja u ovom prostoru uspešno radi već 10 godina, a ukupno se ovim poslom bavi 19 godina. Priču smo započele u neobaveznom tonu, uz njeno obećanje da će za 200 godina postojanja berbernice prirediti žurku za mušterije, te smo dobili i nezvaničnu pozivnicu na planiranu rok-svirku :-).Kao i svi dobri majstori, i Duda (kako je inače odmila svi zovu) je imala gotovo deceniju iskustva u toku koje je “ispekla zanat” pre nego što je otvorila sopstveni biznis.

Na moje pitanje o tome da li je bilo lakše pre 10 godina otvoriti sopstveni biznis ili je lakše sada s obzirom na novac koji je moguće dobiti za samozapošljavanje, Dragana je rekla: Danas je vrlo jednostavno otvoriti firmu, a naš zanat ne zahteva neka velika ulaganja za početak. Pitanje je koliko je ko spreman da se založi za posao, koliko sebe da da… Ova omladina bi danas sve i odmah i zato radije biraju profesije gde se zarađuje “brz dinar”. Za ovaj posao je potrebno malo da se sačeka, da se zadrži mušterija, potrebno je vreme da bi se stekli klijenti i moraš puno da radiš da bi to imalo smisla. Mislim da je taj stav omladine veći problem nego sam novac. 

O prirodi posla razgovarale smo složivši se oko činjenice da se često ova profesija ne shvata ozbiljno kao i oko toga da ima puno frizera a malo kvaliteta: U principu ovo je zahtevan posao iako ljudi misle “Šta je to malo ošišaš nekoga i gotovo… “, naročito ženski frizeri koji rade sa hemijom, kozmetikom za kosu… Kod muškaraca je to malo prostije. Mislim da ima puno frizera, a malo kvaliteta.

Dotakle smo se i teme kolegijalnosti i timskog rada: Ima puno frizerskih salona i svi nešto rade sami. Nema kolektivnog rada, to je danas problem. S jedne strane nije atraktivno da zaposliš radnika jer ne možeš da mu pružiš neku pristojnu platu i mnogi nisu voljni da se bore u Srbiji. I kad ne možeš da ih motivišeš onda je lakše da oni otvore nešto svoje i da budu samostalni ali i to je jedan veliki rizik da li će uspeti. Naš mentalitet je takav da je timski rad misaona imenica.

Dragana je apelovala i na buduće kolege da ne nasedaju na priče brzih i skupih kurseva: U našem gradu svake godine imamo novih 30 frizera koji su išli u tu školu i oni ako se ne bave svojim poslom oni su socijalni slučajevi jer oni završe trogodišnju školu i nemaju mnogo opcija za zaposlenje. Onda ta deca odu u Novi Sad, Beograd i dobiju neke velike diplome i zvanje nekih akademika ali bez realnog znanja o ovom poslu. Naravno, ima talentovane dece ali i ovim problemima treba neko da se pozabavi. 

Zašto šišaš samo muškarce? Nije te nikada privlačilo da šišaš žene?

Dragana: Ne,nije. Pogotovo zato što je na praksi bilo i muškaraca i žena koji su dolazili u salon i uvek je bilo mnogo lakše sa muškarcima nego sa ženama. Muškarci su jednostavniji. 

O čemu muškarci pričaju na frizerskoj stolici?

Dragana: Pa, znaju oni ogovarati i više nego žene. Ima svega tu. Ja svašta znam ali ne smem ništa da ti ispričam jer snimaš :-). Ogovaranja muškaraca i žena se razlikuju u tome što žene drame, a muškarci se zezaju i to je velika razlika. Mnogo je lakše, manje su zahtevni, svesni su svojih nedostataka dok bi i mlade i stare žene uvek da budu mlade. Muškarci, takođe, uglavnom ne menjaju frizure, oni se drže onoga što im stoji, za razliku od žena koje vole promene. 

Ipak, znam da postoji nekoliko žena koje ti, ipak, šišaš. Kako napraviš taj ustupak?

Dragana: Šišam samo one žene sa komplikovanim rastom kose, kosom koja je teška za rad, to su žene koje imaju precizne kratke frizure. To su one koje moraju da slušaju kosu, jer kosa ne sluša njih. 

I za kraj ovog intervjua ostavljam vam fotografije da vam dočaram toplinu prostora u kojem je smeštena Draganina Berbernica. Iako ona voli jednostavnost svojih mušterija, Duda je pažljivo uredila svaki detalj i uspešno napravila spoj modernog doba i berberske tradicije. Tu je jedna vitrina koja odoleva vremenu i na jedno davno vreme nas i podseća…

Iznad se nalazi fotografija koja simboliše prvo dečje šišanje ispraćeno majčinim suzama zbog izgubljenih lokni mališana.

A na vitrini je stari radio aparat…

Susret starog i novog desio se spontano na još jednoj polici… Oba telefona su savršeno funkcionalna…

Kutak za čekanje ukrašava ovaj zanimljivi držač za novine i simpatična klupa nežnog tona…

Za duh novoga u Berbernici su zaduženi i American Crew proizvodi koji su savršeni poklon za svakog muškarca. Odlično je što ne morate da naručujete i plaćate skupe poštarine,dugo čekate na pošiljku…

Do idućeg čitanja, Dragana i ja šaljemo pozdrave!

V.V.

Photos – Gregorio Rizzo