Zvuči kao kliše kada neko kaže da ne voli svoj rođendan. Ali ja se svom, zaista, ne radujem. Poslednjih 10 godina naročito. Ima nekoliko razloga za to. Rođena sam 27.januara i svaki moj rođendan bivao je zaboravljen od strane drugara. Odrasla sam u eri bez mobilnih telefona i društvenih mreža i , pored toga što se za školsku slavu ne ide u školu, osim na proslavu i zbog proslave, otežavajuća okolnost je bila ta i što sam bila štreber. Dakle, ne samo da su moj rođendan zaboravljali jer ih većina nije učestvovala u programu, niti su dolazili u školu tog dana, nego sam i ja, štreber, uvek nešto čitala, recitovala, glumila… I, eto,tako od malih nogu.

Srednja škola je protekla u znaku najvećeg gubitka u mom životu, i te godine su godine najintenzivnije tuge gde moj rođendan nije postojao nikako drugačije osim kao broj na papiru u izvodu iz matične knjige rođenih. Kada se sa životom i datumima moralo nastaviti, iako sam ja želela da sve te događaje izbrišem a da ne poderem prokleti papir, došli su i studentski dani. Ah, taj januarski rok. Nije prošao nijedan 27.januar bez ispita, stresa, učenja i nespavanja.

A kad je i to prošlo, mazohistička tradicija se nastavila – počela sam da radim u školi i, eto, opet je svaki 27.januar proslava koju treba organizovati, uvežbati, izvesti tako da svi budu sretni i zadovoljni. I opet je svaki moj rođendan uvek nešto drugo, nešto važnije od same mene.

Zapravo, sećam se samo jednog rođendana kada sam udovoljila sebi, kada sam odlučila da ne učim, ne izlazim na ispit, ne ugađam drugima … Ispade na kraju i dobra žurka sa drugarima, neplanirana i neorganizovana. Bitno je samo da odlučite da je to VAŠ dan i da u njemu treba sebi da ugađate, a ne samo gostima.

Ne, ne treba ovaj post da bude tužan i kukavan, dolazim do toga, čekajte :-)! Valjda je univerzum namestio tako da dobijem još jedan rođendanski datum. I to je rođendan bloga!

Odlučih da bar taj rođendan provedem onako kako ja želim, da JA podelim poklone, usrećim nekoga. Imala sam neke planove i želje baš za taj dan ali , zapravo, nisam ni sanjala da ću baš ovako proslaviti prvi blogorođendan. Ako sve prođe kako treba, otkriću vam i šta se tačno desilo. Do tada, smisliću neki način da i njega obeležim, pa makar sa zakašnjenjem ;-).

Do sada smo, u ime prvog blogorođendana podelili feniranje, iksill ilustraciju, a večeras vas na FB stranici bloga očekuju čak dva poklona koja dolaze iz Tkr Bižuterije Kristina! Ukoliko ste propustili post o ove dve sjajne sestre, ostavljam vam link kao podsećanje https://vanjavulin.wordpress.com/2016/04/05/u-poseti-juliji-gelencer-koja-je-odlucila-da-zivi-i-voli-u-somboru/.

Hvala devojkama jer su odlučile da vas obraduju minđušama i ogrlicom. A evo i jednog predloga kako da ih nosite, mada su nosivi uz sve. Bukvalno! Sretno svima koji budu učestvovali i budite u blizini, sledeće nedelje delimo savršenu Jellyfish Art torbicu ;-).

Prsten koji vidite je iz čuvene Werkstatt radionice ;-)!

A ovako izgledaju minđuše koje poklanjamo!

Do idućeg čitanja, pronađite neki datum i slavite ga kao da vam je pravi rođendan :-). A ako vam Univerzum dozvoljava da se radujete na pravi rođus, uživajte u tome! Ne shvatajte to olako.

Šaljem osmeh,

V.V.

Photos – Gregorio Rizzo