U brzini svakodnevice prestali smo da primećujemo male darove Univerzuma. Živimo, radimo, volimo, sve nekako po navici, sve nekako usput, sve nekako mehanički. Ne prođe dan a da ne budemo nagrađeni od strane Univerzuma. Što je tužnije, prođu dani i dani a mi zaboravimo da budemo ZAHVALNI na svemu što nam je dato. A dobijamo zaista mnogo, iako toga nismo svesni.

Rizikovaću da se ponovim, ali najlepša stvar koja mi se desila otkako blog postoji su svi ti LJUDI koje upoznajem, svi ljudi koje mi Univerzum šalje kao dar. Presrećna sam kada se tako nešto desi i zadovoljna sam sobom jer sam naučila da prepoznajem te darove. Naučila sam da ih cenim i da se u sebi uvek zahvalim što su mi svi ti ljudi poslati.

Kada sam upoznala Marka, ja sam upoznala jednu divnu umetničku dušu. Dogovorili smo se da uradimo nekoliko fotografija iako smo bili na moru, daleko od kuće, bez odgovarajuće opreme i uz nedovoljno vremena za ozbiljno fotografisanje. Prvo što sam mu rekla jeste činjenica da nisam navikla na druge fotografe i da ne znam kako će to funkcionisati. Bio je dovoljan samo jedan klik i naše energije su se poklopile. Pitam se kako bi sve ovo izgledalo da je Marko poneo svoju opremu i da smo imali vremena. No, nadam se da je ovo samo početak naše saradnje, te da ćemo vas u budućnosti počastiti još nekim lepim, umetničkim fotografijama koje će biti rezultat zajedničkog rada.

Ukoliko niste upoznati sa Markovim radom, ostavljam vam njegovu FB stranicu…

Do idućeg čitanja, veliki pozdrav…

V.V.

Photo by Marko Nađ