U okviru mirovnog projekta pod nazivom “Odmor od rata – izgradnja mira”, mladi iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije imaju priliku da se upoznaju i uspostave prijateljstva tako što provedu 12 dana na moru gde učestvuju u raznovrsnim radionicama i druženjima.. Projekat postoji od 1993. godine i do sada je na moru besplatno letovalo oko 22 000 mladih. Gradovi koji su uključeni u projekat su Tuzla, Gornji Vakuf-Uskoplje, Srebrenica, Vukovar i Sombor.
Projekat finansira Komitet za osnovna ljudska prava i demokratiju iz Kelna. Organizacije i pojedinci koji učestvuju i realizuju ovaj projekat osnovali su neformalnu mrežu pod nazivom YU Peace – Mladi ujedinjeni u miru. 

Kao učesnik, na kampu sam bila 2008.godine, a pre dve nedelje sam povela grupu srednjoškolaca iz Sombora, ovoga puta u svojstvu jednog od vodiča. Bila je velika odgovornost paziti na sve te mlade ljude, ali je bilo i veliko zadovoljstvo vratiti se u ovu mirovnu priču.

Ove godine, po prvi put otkako projekat postoji, svi učesnici su zajedno obeležili Bajram. Bilo je to za mene jedno novo i izuzetno emotivno iskustvo. Devojke su uveče očistile prostoriju kako bi momci mogli prvi dan Bajrama da započnu molitvom.Po povratku, ispred depadansi čekale su ih žene sa kafom. A potom smo ustali i mi, ovog puta nešto ranije jer nam je rečeno da za doručak treba da obučemo najlepše odelo koje imamo. Kada se na doručku skupilo 135 ljudi, lepo obučenih i mirisnih, običan hotelski doručak poprimio je svečaniju notu.

Nakon doručka prešli smo na terasu koju smo uredili za ovaj događaj, koliko god je to bilo moguće. Svako je preuzeo deo posla na sebe kako bi sve bilo spremno kad učesnici dođu. Tahir i Dinka su pripremili kratku i zanimljivu prezentaciju u kojoj su nam dali neke osnovne informacije o Bajramu, Jasmina je bila zadužena za baklavu, asistenti za vodu, dok je Vlasta slikala, a ostatak vodiča spremao poklone…

Kada smo odgledali prezentaciju, počeli smo sa čestitanjem, neki su se tada već veoma rastužili jer su možda po prvi put odvojeni od porodice na ovako važan praznik… Mi smo se potrudili da im bar malo nadomestimo porodicu toga dana, da osete prazničnu atmosferu iako su daleko od kuće.

Moram priznati da  smo i mi matoriji nestrpljivo čekali svoj red da čestitamo i dečjim pogledom merkali poklončiće…Onda su nas zagrljaji podsetili da su najlepši pokloni koje smo toga dana jedni drugima pružili zapravo ljubav, jedinstvo i poštovanje. 

“Deci nije do Bajrama, deci je do Bajram banke!” 🙂

Kada su pokloni podeljeni,a baklava pojedena, bilo je dovoljno energije, učesnici su se presvukli i sportski turnir je mogao da počne. Ostatak dana smo proveli na plaži, a uveče se nastavilo druženje na terasi. Za mene je ovo bio najlepši, najemotivniji i najuspešniji dan mirovnog kampa 2016.godine. Hvala svima koji su učinili da se tako osećam….

Do idućeg čitanja, mirovni pozdrav!

V.V.