Odrastajući postajalo mi je jasno da u životu ne smem biti isključiva i da na stvari ne smem gledati jednostrano. Zapravo, mogla bih, ali onda ne bih bila zadovoljna time ko sam danas. Kada sam počela da radim u srednjoj školi, moji prvi đaci su odmah osetili potrebu da mi se žale na starije profesore. Naravno, bilo je to na početku vrlo simpatično jer su osetili da mogu da mi se povere pošto sam mlada, ali , opet, bivalo je i vrlo nezgodno. Morala sam naći način da im objasnim kako da izvuku najbolje iz date situacije pa sam se dosetila banalnog poređenja. Ne želevši da se pridružim “hejtovanju profesora” smatrajući da je i samo ćutanje odobravanje učenikovih tvrdnji, rekla sam im:

Zamislite da ste kokoška i da profesor pred vas baca šaku zrnevlja. Budite mudri, dobra zrna pojedite, pokvarena preskočite. Tako ćete uspeti da od svakog profesora naučite nešto.

Savetovala sam im to jer sam i sama često bila sklona predrasudi i jednostranom razmišljanju. Odskora sam spoznaju da od svakoga sa kim dođem  u kontakt mogu naučiti nešto počela i da primenjujem u svojoj svakodnevici. I to mi je donelo neverovatan spokoj. Sama činjenica da  svaku negativnu osobu sa kojom dođete u kontakt pokušate da preoblikujete u jednu malu životnu lekciju, sama ta životna odluka koju donesete, predstavlja ogromno duševno rasterećenje. 

Video u kojem je jedno objašnjenje straha i transformisanju istog, jeste video u kojem Nil Donald Volš pokušava da objasni kako je strah najveći problem čovečanstva jer je on utkan u sve segmente našeg života.

Šta je strah?

Strah je zapravo bojazan da nećemo moći da imamo nešto što mislimo da nam je potrebno. Nil smatra da postoje dve manifestacije straha – ona da nećemo dobiti ono što mislimo da nam je neophodno ili da ćemo izgubiti ono što trenutno imamo a mislimo da bez toga ne možemo.

Šta hoću da kažem? Generalno, nisam Nilov ljubitelj. On je čovek koji je izdao devet knjiga pod nazivom Razgovori sa bogom,a to je nešto što apsolutno nije moj domen. Ipak, postoji dosta njegovih misli iz kojih sam naučila mnogo. I to je poenta sa početka cele ove priče.

Ako se ne plašimo da umremo, onda se nećemo plašiti ni života samog. Ali kako se ne plašiti smrti?

Nil Donald Volš o strahu

Jedan dan mi je sestra rekla kako mora da mi pokaže neki video. Bio je to video Ane Bučević. Ponovo sam bila negativna i rekla sam da ne verujem u takve priče na šta mi je ona odgovorila:

Dobro, možda ti se ova misao ne dopada. Ali probaj da pronađeš neki segment Anine priče koji će ti odgovarati.  

Nekoliko meseci kasnije ja sam povremeno davala šansu Aninoj energiji. Iznova i iznova. Nailazila sam na teme koje ne mogu da shvatim, koje mi nisu delovale ubedljivo, a sa druge strane, počeli su da se javljaju video zapisi koji su me oduševljavali. I tako sam se klackala. Tako se klackam i danas ali uzimam od Ane ono što ona nesebično pruža. Ono što i dalje ne mogu da pojmim, to preskačem. Do nekog sledećeg puta. Do neke sledeće Mene.

Prvo moraš biti zahvalan za ono što imaš, da bi mogao primati još više.

Život se kreira emocijom.

Uspešnim ljudima je fokus na cilju.

Odbijanje ću pretvoriti u uspeh.

Ana Bučević

Šta vi mislite o motivacionim govornicima?

Pišite mi svoja iskustva i mišljenja…

Do idućeg čitanja, veliki pozdrav!

V.V.

*Fotografije su preuzete sa oficijelnih stranica autora