Čime god se u životu bavili, uvek sve lakše pada ukoliko imate dobre kolege kraj sebe. Neće vam trebati mnogo radnog staža dok shvatite da je to najteže,pa ćete ceo život morati sa sobom voditi razgovore izgovarajući : “Dobro, bar radim ono što volim (iako mi plata nije baš sjajna)”, “Dobro bar mi je plata sjajna (iako radim sa groznim ljudima)” i sl. OKRUŽENJE je ono što nam energiju daje ili nam je uzima. I najvažnija stvar su LJUDI koji su u njemu.
Kada sam odlučila da pišem blog, i dalje sam imala zadršku prema fotografisanju jer sam bila ubeđena da nisam fotogenična i da to neće izgledati onako kako ja želim. Kako je vreme prolazilo postalo je jasno da je najvažnija stvar za blogera dobar i pouzdan fotograf koji uvek mora biti blogeru i više od toga. On mora imati ideju, volju, smirenost i energiju koja će se poklopiti sa vašom. I moram priznati da to nije lako. Bilo je fotografa koji su predlagali saradnju, a ja bih je vešto izbegavala jer se ne osećam prijatno da me fotografiše bilo ko. Svakako mora da postoji “klik” između blogera i fotografa.
Meni se to dogodilo sa Gregoriom…
Opet nisam htela više da čekam da nam se sve zvezde sklope pa sam insistirajući da ovaj post ide što pre morala ja da uzmem fotoaparat u ruke. Mogu vam reći da nije nimalo lako kao što izgleda kada to profesionalac radi. Gregorio je posle imao posla da sredi te moje amaterske slike, i naravno da je bilo logično da fotografisanje ponovimo.
Ja sam, ipak, insistirala da objavimo zabeležene momente…
Koja je verovatnoća da ćete u Somboru naći čoveka koji je iz Italije došao u taj mali grad i odlučio da u njemu živi i voli. Baš zbog tog njegovog stava oko života u malom gradu, bio je savršen da bude član mog tima! I to je jako važno, da ste fotograf i vi “na istoj strani”. Osoba koja ne bi videla smisao glavne ideje bloga, ne bi mogla da uhvati najlepše kutke Sombora i okoline i prikaže ih u najboljem svetlu. Gregorio je to definitivno uspeo jer deli sa mnom ljubav prema Somboru i životu u njemu. A iz toliko ljubavi mogu samo da se rode fantastične priče i božanstvene fotografije.
Ukoliko ste čitajući ovaj post shvatili da je vaša i Gregoriova energija slična, a potreban vam je fotograf slobodno ga kontaktirajte preko imejl adrese (gregorio.rizzo1@gmail.com) ili preko Fejsbuk naloga (https://www.facebook.com/gregorio.rizzo.5?fref=ts).
Do tada, okružite se ljudima koji vas guraju napred, u čijem društvu se lepo osećate i koji podstiču vašu kreativnost.
Do idućeg čitanja, Gregorio vam šalje pozdrav :-)!
Photo edit by Gregorio Rizzo
vanjavulin.com 
Draga Vanja,
Nisam mogla da odolim da ne ostavim komentar, buduci da delim tvoje misljenje i potpuno te razumem 🙂 Dobar i pouzdan fotograf, koji treba biti i vise od toga – odlicno si to napisala! Kada sam pocinjala moj blog, ta pomisao na fotografisanje i mene kako poziram mi je bila pomalo strasna, buduci da sam pomalo (malo vise) stidljiva 🙂 samo mi je u glavi bilo “naslo ono da se modira u trideset godina”, pa mi je sve to bilo i malo smesno 🙂 a naravno zelela sam da fotografije budu pristojne. Trebalo mi je dosta vremena da se opustim (pa mogu slobodno reci da se jos uvek nisam potpuno oslobodila), a verovala ili ne sa druge strane objektiva je bio moj decko 🙂 🙂 🙂 I tacno je potpuno da i fotograf i taj ispred objektiva moraju “kliknuti”, razmeniti ideje i predloge i sl. I ne mogu izdrzati, a da ne kazem jedno beskrajno HVALA mom dechku na podrsci i strpljenju 🙂 Sledeci put ostavljam komentar i o DIVNIM malenim gradovima (i ja sam odrastala u jednom 🙂 ), da te sad ne ugnjavim skroz. Veliki pozdrav!
https://chickouzina.wordpress.com
LikeLiked by 1 person
Hvala mnogo na ovom komentaru, drago mi je da ti se tekst dopao i da si se pronašla u nekom njenom delu. Ljudi uvek misle da je blogovanje suviše jednostavno, ali ima tu dosta stavki koje treba ispoštovati. Hvala tvom dečku što te fotografiše ,a ja verujem da ti treba samo još malo vremena da se potpuno opustiš:-). Raduj se tome. Veliki pozdrav:-)!
LikeLike