U rodni grad vratio me je posao, a zadržala ljubav. Ljubav prema onome što radim, ljubav prema mojoj porodici, prijateljima, gradu… Ljubav prema Njemu.

I bivalo je teško, često. Ali je opet bivalo i lako. Zbog ljubavi. Raznorazne. Trudila sam se da je pronađem u svakom dostupnom i skrivenom kutku našeg malog grada, u svakom svom radnom satu, u svakom svom slobodnom danu. Pokušavala sam i pokušavam i Danas da Ovaj prostor ispunim ljubavlju. Od poda do plafona. Jer je to jedina važna stvar u životu. Jer se jedino zbog nje i ode nje može živeti. Bilo gde.

Samo ako svoje prioritete poređaš na pravi način, jedino tada možeš  biti Srećan i Ispunjen. Ja jesam. Iako je često teško, dovoljno je samo da neka vrsta ljubavi proleti pored mene, da je omirišem, dotaknem, okrznem pogledom u prolazu…. I sve dobija svoj smisao.

Najveća ljudska greška su strahovi, grozni neopipljivi osećaji da se nešto neće “pokvariti”, da vi nećete možda “ostati bez ljubavi”. Ne brinite o tome! Uvek ima ljudi koji ljubav daju ako je vi pružite. Ne moraju sve biti večne, a ako se ispostave da jesu, zahvalite Univerzumu na tajmingu koji vam je podario. Jer Ona nije jedna i jednolična, ljubavi su razne i ima ih svuda. Samo ih treba ljubavlju privući.

Da li ste uspeli?

Do idućeg čitanja, volite se!

V.V.

Photo by Gregorio Rizzo