Mart mesec bio je veoma dinamičan i prevrtljiv. Davao je mnoge opcije, raznorazne šanse za moju profesionalnu budućnost. Ipak, nakon mnogo neprospavanih noći, pređenih kilometara i posečenih živaca, ispostavilo se da nijedan od ponuđenih nije bio moj Put. Jer da je bio, sigurno bi se nešto promenilo.

Nije istina, zapravo, da je sve ostalo isto. Promena je vidljiva meni samoj, jer je u meni i bila. Shvatila sam neke stvari. Šta želim, šta ne želim. Šta mogu, šta ne mogu. Bilo je krajnje vreme da sednem i sama sa sobom svedem račune. A najteže je biti objektivan kada se radi o sopstvenom biću. Ja sam, i ovog puta, uspela. Pokušala sam  neke stvari i mnoge istine o sebi  saznala. Neplanirano.Usput.

Kada sam se jutros probudila, htela sam samo jednu stvar – da proslavim Život. Da se zahvalim na onome što imam Danas i Ovde, jer je to moja najveća sreća Sadašnjice. Probajte i vi da učinite isto, budite objektivni prema sebi ali ne prestrogi jer će Realnost svakako  biti takva prema vama.  

Do idućeg čitanja, veliki pozdrav!

V.V.

Photo by Gregorio Rizzo