Pre par dana je trebalo da se fotografišem obučena u “poslovni” outfit. Panika je već počela da me hvata jer ja jednostavno nisam tip koji voli da nosi klasičnu “poslovnu” odeću. Dopadaju mi se moderne biznis varijante pantalona, suknji i haljina, koje najčešće viđam u P.S. fashion buticima gde su cene (po mom mišljenju) uglavnom neprihvatljivo visoke.

S druge strane, ja sam tip osobe koja je košulje počela da nosi kada se zaposlila jer moje spuštene pantalone, kombinacija printova i oversized majice i džemperi, nisu išli uz profesorski poziv. Bar ne u Srbiji, u Somboru. Kada ste mladi i pokušavate da se dokažete u poslovnom svetu, ne možete baš da radite sve onako kako vi želite. Kad se setim svog prvog razgovora za posao, kada sam radila treću smenu u kafiću, pa za dva sata putovala u Sombor na razgovor za posao u cimerkinim pantalonama i sakou. Kada sam isti taj posao dobila, shvatila sam da  od ponedeljka nemam šta da obučem. Sedela sam sa tatom u Dubravi, a on je na moju kuknjavu oko odeće ležerno prokomentarisao: “Pa, dobro, eto ovo možeš da nosiš na posao”. Nasmejala sam se i rekla mu da su na meni samo cipele moje.

Tako su počeli i kompromisi prilikom kupovine odeće, niti previše poslovno, niti previše ležerno, time sam se vodila. Nisam htela da izgubim svoj stil u potpunosti, a opet, bilo je jasno da ga moram prilagoditi svom pozivu.

Elem, da se vratim na fotografisanje. Bila je nedelja, ja sam se obukla kako je za datu priliku trebalo i stala sam da se fotografišem. Tako su nastale jedne od mojih najružnijih fotografija ikada. Zašto? Na meni je sve, opet, bilo pozajmljeno – crna biznis suknja, bela košulja, crne štikle… Grozno sam se osećala, grozno sam sebi izgledala i taj dan je bio potpuni promašaj.

Kada sam došla kući, shvatila sam jednu stvar. Opet moram da napravim kompromis. Ali ovog puta sa samom sobom. Da pokušam ponovo da zadržim deo sebe poštujući protokol. U glavi sam u momentu imala kombinaciju. I nakon prve fotografije znala sam da je to dobitna kombinacija. Znala sam sam svoj na svome i da nikada ne treba da izdam sebe, svoje osećaje i svoj stil misleći da je “očekivano” obavezno i bolje. Štikle sam zamenila baletankama, a  suknju pantalonama. I opet sam to bila ja , i opet je sve bilo baš onako kako sam ja želela da bude. Zato bi moja poruka za vas danas i bila takva – samo sebe nikada ne smete izneveriti, ostalo je manje važno.

Do idućeg čitanja, osmeh!

V.V.

Photo by Gregorio Rizzo