Prednost života u malom gradu u Srbiji jeste mogućnost da posedujemo Nedelje. Da ih lenstvujemo, da im se radujemo, da ih odremamo ili prespavamo. Još se valjda samo ta Nedelja nekako održala kao spona između porodica, kao vezivno tkivo unutar svake familije koja se , ako ne drugim danima, bar nedeljom okuplja za trpezom.

Ponekad smo previše lenji da nedeljom navučemo osmeh i organizujemo neko kvalitetno vreme za drage osobe…

Kada sam pre par meseci otišla kod drugarice u goste, sela na krevet pored kaljeve peći (jer ne postoji lepša toplota od toplote žive vatre koja se probija kroz kaljeve), pila čaj i odjednom shvatila da sa druge strane njenog pisaćeg stola stoji klavir. U mojoj glavi sinula je samo jedna misao , u ovoj prostoriji mora se održati čajanka, i Ona mora da zasvira dok ja ispijam čaj kraj peći!

Ove nedelje mi je ispunila želju. Dočekala nas je sa domaćim pralinama, crnim čajem i klavirom spremnim za njene ruke. I, nedelja je zvanično mogla da počne!

Uživala sam u svakom gutljaju, zalogaju i svakoj noti… Jer, hedonizam je jedini način da preživite Život u malom, uspavanom gradu. Danas nam je Čajanka pomogla u tome, a za sledeću ćemo smisliti nešto drugo.

A kako vi provodite vaše nedelje?

Do idućeg čitanja…

V.V.

Photo by Gregorio Rizzo

Host : Miljana Parčetić